Dark Factory i Open Second Brain: autonomni razvoj i memorija na kojoj počiva
Pre neki dan sam svratio u startit sa kratkim izlaganjem — da ispričam čime se bavim poslednji mesec. Publika u sali je bila profilna — bilderi koji sami grade AI agente, tako da nije bilo potrebe objašnjavati šta je context window i zašto agentu ponekad nije dovoljna jedna model. Moglo se odmah preći na suštinu.
A suština je sada u dva povezana projekta: Dark Factory — autonomni razvoj, i Open Second Brain — memorija na kojoj ta autonomija počiva.
Šta sam pokazivao
Slajdova je bilo malo. Logika je jednostavna:
- Ne gradim CoPilot, nego Dark Factory — proizvodnju u kojoj agenti sami vode projekat od ideje do release-a. Ja donesem ideju, dalje tim subagenata radi brainstorm, dokumente, dizajn, plan, repozitorijum, deploy. Ja se u međuvremenu bavim svojim poslom i uključujem se samo na reviju.
- Vrlo brzo pri takvoj postavci se udari u problem memorije. Scrollback terminala nije memorija. Preneti kontekst između sesija nije moguće. Reasoning — zašto je agent doneo konkretnu odluku — odlazi u logove i gubi se.
- Zato je pored fabrike trebalo izrasti Open Second Brain — fajl sloj memorije za agente. Plain Markdown u Obsidian-kompatibilnom vault-u: bilo koji agent čita, bilo koji piše, sve je vidljivo čoveku kao obične tekstualne beleške.
- Dalje se već može graditi nešto zanimljivo. Na primer, sloj observacione memorije: subagenti uzgred tokom rada hvataju moje preference, spuštaju ih u inbox, noću zaseban prolaz (
dream) ponavljana zapažanja pretvara u pravila, i ta pravila se automatski učitavaju na početku svake sledeće sesije. Prestajem da ponavljam isto po dvadeset puta.
Demonstracija: projekat koji su agenti sklopili za pola sata
Pred prezentaciju sam u Telegram orkestratoru dobacio jednu rečenicu — otprilike „napravi parodijski chat u kome AI na bilo koju repliku korisnika odgovara da je apsolutno u krivu”. I otišao da se spremim za izlaganje.
Jedan prompt, kratak brainstorm — orkestrator postavi nekoliko preciznih pitanja i fiksira plan, — dalje pipeline ide autonomno. U chat počinju da padaju izveštaji o dešavanjima: koja je faza pokrenuta, koji subagent ju je preuzeo, šta je vratila revija. Više ne moram da se mešam tokom rada.
Pod haubom tokom tih pola sata:
- product-tech-lead je razložio ideju na brainstorm i specifikaciju;
- arhitekta je izabrao stack i opisao konturu;
- dizajner je sklopio vizuelni identitet i ključne ekrane;
- paralelno su kreirani GitHub repozitorijum, systemd jedinice na VPS-u, Caddy ruta i poseban poddomen;
- fullstack inženjer je realizovao front i back, QA je propustio testove, devops je doveo do zelenog deploya.
Sve ovo ide kroz isti konvejer kanban table sa revijama između faza, koji sam detaljno razložio u prethodnom postu: 13 kartica, maksimalno dva kruga po reviji, različiti subagenti na producing i review fazama.
Do trenutka izlaska na binu, na adresi you-absolutely-wrong.techmeat.dev već se otvarao deployovan sajt. Chat u kome asistent sa apsolutnom sigurnošću objašnjava da nisi u pravu, šta god da napišeš. Unutra React + Vite na frontu, Hono na Node.js na backu, SQLite za sesije, DeepSeek-v4 kroz OpenCode kao model. Pun projekat, ne landing.
Šta dalje
Trenutno fabrika ima dva workflow-a — new-project (onaj koji sam detaljno razložio u prethodnom postu) i new-feature, koji uzima već postojeći projekat sa njegovim dokumentima i doteruje sledeću funkcionalnost do production-a. Sledeći na redu su validate-idea za proveru hipoteza i bugfix: trijaž, repro, fix, verifikacija, ship.
Kada ova četiri ciklusa počnu stabilno da idu od početka do kraja, sve ću otvoriti kao opensource. Open Second Brain je već otvoren i razvija se javno.
Hvala ekipi iz startit-a na prostoru i na pitanjima posle izlaganja — deo njih je otišao pravo u moj backlog. Ako vam je zanimljivo da pratite kako se fabrika dalje sklapa, vodim istoriju na X-u.